Jutro je počelo u raskošnom ambijentu hotela, čiji je barokni enterijer pružio odličnu scenografiju za pripreme mladoženje. Goran se pripremao zajedno sa Milanom, čime se na lep način nastavila nit prijateljstva koja nas je sve i povezala.

Pažnju smo posvetili detaljima muškog stila — pažljivo odabranim cipelama, dugmadima za manžetne, satu i besprekorno krojenom odelu. Hotelski apartman bio je ispunjen obiljem prirodnog dnevnog svetla, pa smo odlučili da prostor ostavimo upravo onakvim kakav jeste i zabeležimo stvarnu atmosferu tog jutra — nenametljivu, elegantnu i ispunjenu tihim iščekivanjem.

U međuvremenu, u drugom hotelu tekle su Petrine pripreme. Dočekao nas je prizor dostojan Vogue editorijala: venčanica je još kratko čekala na lutki, soba je bila ispunjena balonima, a oko nje pažljivo pripremljeni detalji za taj dan.

Među njima, nezaobilazne Jimmy Choo sandale i nežan buket u puderastim tonovima, sastavljen od raskošnih ruža i orhideja. Petra nas je dočekala u „Bride“ ogrtaču, sa već završenom frizurom i šminkom — nasmejana i blistava, uz onu malu dozu treme koju je, uprkos svemu, bilo teško sasvim sakriti.

Pošto smo fotografisali venčanicu i sve detalje koje je Petra odabrala za taj dan, ostavili smo je da se na miru spremi i obuče. Za to vreme izašli smo sa Goranom i napravili njegove prve portrete ispred Etno Sela, koristeći njegovu živopisnu arhitekturu kao kulisu.

Fotografisanje smo započeli još u apartmanu, gde nas je Goran sačekao potpuno spreman i besprekorno doteran. Neodoljivo je podsećao na Jacka Dawsona nakon njegove čuvene transformacije u Titaniku — baš kako bi Molly Brown rekla: „Sijaš kao nov novčić.“

Doteran, elegantan i vidno raspoložen, Goran je izašao na vedar dan okupan suncem. Lepo, zlatno svetlo iskoristili smo za seriju opuštenih portreta na otvorenom, dok je za to vreme, gore u sobi, Petra konačno oblačila venčanicu o kojoj je sanjala.

Kada je Petra bila potpuno spremna, vratili smo se u njen apartman i zatekli je blistavu, nasmejanu i punu uzbuđenja. Ima nečeg posebnog u tim poslednjim trenucima pred venčanje — neke radosti koja se jednostavno vidi na licu. I možda je upravo u tome sva tajna: koliko god haljina, šminka i svi pažljivo birani detalji bili lepi, mladu na kraju najviše krasi onaj iskren osmeh koji tog dana teško može da sakrije.

Napravili smo najpre nekoliko elegantnih portreta u apartmanu, a zatim izašli na prostranu terasu. Petra se pred objektivom osećala potpuno opušteno i prirodno. Petra se pred objektivom osećala potpuno prirodno i gotovo da joj nisu bile potrebne nikakve sugestije. Sa lakoćom je menjala pokrete i poze, a fotografisanje je vrlo brzo poprimilo onu spontanu, editorijalnu dinamiku koju smo želeli.

Na terasi su se Petri ubrzo pridružile i deveruše, u pažljivo odabranim haljinama koje su zajedno činile skladnu modnu celinu. Uz smeh i ono dobro poznato uzbuđenje pred venčanje, devojke su simbolično pustile pregršt balona u nebo, što je fotografijama donelo dodatnu dinamiku, spontanost i vedrinu.

Pored zajedničkih, spontanih trenutaka, napravili smo i pojedinačne portrete svake od deveruša. Za ovu priču izdvojili smo tek nekoliko fotografija koje najbolje dočaravaju atmosferu i izgled tog jutra.

U međuvremenu, u holu hotela počeli su da se okupljaju gosti, a uzbuđenje pred polazak polako je raslo. Poštujući običaj, mladoženjin brat uveo je Petru među okupljene, gde ju je čekao Goran. Njihov prvi susret tog jutra bio je pun emocija — pogledi, osmesi, zagrljaj i poljubac koji su na trenutak privukli svu pažnju prisutnih.

A onda su se začule trube i slavlje je dobilo sasvim drugi ritam. Uz muziku, osmehe i dobro raspoloženje, gosti su ispratili Petru i Gorana iz hotela. Pred njima je čekao elegantni beli oldtajmer kojim su krenuli ka crkvi, dok se jutarnje iščekivanje polako pretvaralo u pravo svadbeno slavlje.

Ostavivši iza sebe Etno Selo Stanišići, uputili smo se ka Bijeljini i Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice. Monumentalna arhitektura hrama, tišina i svečanost njegovog enterijera dali su sasvim drugačiji ton delu dana koji je sledio. Pred tradicionalnim vizantijskim freskama, Petra i Goran pristupili su oltaru kako bi pred Bogom i svojim najbližima sklopili brak i primili blagoslov Crkve.

Venčanje je započelo obredom zaručenja i razmenom prstenja, koje je kum, prema pravoslavnom običaju, tri puta razmenio između mladenaca. Potom je usledio čin venčanja i krunisanja, jedan od najsvečanijih trenutaka obreda. Na glave Petre i Gorana položeni su venci, dok su njihove spojene ruke svedočile o zajednici u koju tog dana stupaju — „i biće dvoje jedno telo“.

Usledila je zajednička čaša, a zatim i trostruki ophod oko analogiona. Predvođeni sveštenikom, Petra i Goran napravili su svoje prve korake kao supružnici, uz molitve i blagoslov Crkve. Po završetku venčanja ostali smo još nekoliko trenutaka u hramu i napravili njihove prve zajedničke portrete pred carskim dverima, okružene ikonama Hrista i Presvete Bogorodice.

Po izlasku iz crkve dočekali su ih porodica i prijatelji, a Petra i Goran pustili su dva bela goluba u nebo. Ubrzo je usledilo i bacanje bidermajera, uz već dobro poznato iščekivanje među neudatim devojkama i veselje kada je buket konačno pronašao novu vlasnicu.

Nakon toga gosti su krenuli ka mestu proslave, dok smo se mi sa Petrom i Goranom uputili na obližnju, prethodno odabranu lokaciju, gde je bilo predviđeno fotografisanje mladenaca.

Po dolasku na lokaciju krenuli smo stazom koja nas je odvela do obližnje šume. U hladu krošnji bilo je prijatno i znatno svežije, a sama šuma pružila nam je lep i miran ambijent za fotografisanje. Nastavili smo šetnju sa Petrom i Goranom, beležeći njihove portrete, ali i trenutke između njih dok su zajedno prolazili stazom. U obližnjem vrtu zadržali smo se još neko vreme, a zatim se vratili u Etno Selo Stanišići, gde smo planirali da završimo fotografisanje.

Do jezera smo stigli pred zalazak sunca, upravo kada je svetlo postalo toplo i zlatno. Sunce na horizontu obasjalo je jezero i okolinu, a poslednje dnevno svetlo donelo je sasvim drugačiju atmosferu od one koju smo imali tokom prethodnog dela fotografisanja. Tu smo napravili poslednju seriju portreta Petre i Gorana.

Sa zalaskom sunca završilo se i naše fotografisanje mladenaca. Polako je padao sumrak, a Petra i Goran bili su spremni da se pridruže gostima i svojim ulaskom u salu otvore večernji deo slavlja.

Bend je najavio dolazak mladenaca, a na ulazu su ih već čekali prijatelji, uz aplauze, osmehe i kišu konfeta. Ubrzo je usledio i prvi ples. Podijum je prekrila niska magla, pa su Petra i Goran na trenutak zaista izgledali kao da plešu među oblacima — gotovo poput princeze Aurore i princa Filipa u Uspavanoj lepotici. Uz prve taktove njihove pesme i svetlucanje scenske pirotehnike, započeli su ples sami, a završili ga okruženi prijateljima i porodicom koji su im se pridružili na podijumu.

A onda je slavlje dobilo sasvim drugi ritam. Na sceni se bendu pridružila Aleksandra Mladenović, koja je Petri i Goranu najpre poželela sreću u zajedničkom životu, a potom zapevala. Nije trebalo dugo da se podijum napuni i da se atmosfera iz svečane pretvori u onu pravu svadbenu — glasnu, veselu i razigranu. Bio je to tek početak večeri koja se nastavila uz muziku, igru i slavlje do kasno u noć.

Posle muzike i veselog početka večeri, došao je red na zdravicu. Domaćin slavlja i kum podigli su čaše u čast Petre i Gorana, poželeli im sreću u zajedničkom životu, a gostima prijatnu večeru. Bilo je tu i nekoliko toplih reči zahvalnosti svima koji su tog dana došli da sa mladencima podele njihovu radost.

Na trenutak se muzika utišala, čaše su se podigle, a pažnja cele sale bila je usmerena ka mladencima. Jedan od onih kratkih, svečanih trenutaka koji prirodno pripadaju svadbi — pre nego što muzika ponovo preuzme glavnu reč i slavlje se nastavi.

Posle kratkog predaha i večere, bend je ponovo preuzeo glavnu reč, a podijum se za tren oka napunio. Smenjivali su se kolo, domaći hitovi i pesme bez kojih je dobro svadbeno slavlje gotovo nezamislivo, a za stolovima je ostajalo sve manje gostiju.

Poseban trenutak nastao je uz Bajaginu pesmu „Moji su drugovi“. Formirao se dugačak vozić koji je prošao kroz gotovo celu salu, a u njega su se redom uključivali i mlađi i stariji. Uz pesmu, smeh i ruke na ramenima, na nekoliko minuta cela sala bila je jedan veliki krug prijatelja, porodice i dobrog raspoloženja.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka večeri bio je dolazak raskošne svadbene torte na nekoliko spratova, bogato ukrašene cvećem. Dok su salom lebdeli balončići, a pažnju gostiju ubrzo je privukla i velika kula od čaša za šampanjac.

Da bi dohvatili sam vrh, Petra i Goran popeli su se na stolice i uz dosta smeha počeli da sipaju šampanjac, koji se iz čaše u čašu slivao niz čitavu piramidu. Kada su konačno podigli čaše i nazdravili, u salu su ušli trubači. Za nekoliko trenutaka svi su ponovo bili na nogama, a slavlje se nastavilo uz trube, igru i atmosferu koja je postajala sve veselija kako je noć odmicala.

Baš kada se činilo da je veče već pokazalo sve što ima, usledilo je iznenađenje za Gorana. Petra i njene deveruše izašle su na podijum sa unapred pripremljenom koreografijom inspirisanom Beyoncé i njenim koncertnim nastupima. Uigrane do detalja i pune energije, vrlo brzo su privukle pažnju cele sale.

Goran je sve posmatrao iz prvog reda, sa stolice postavljene nasred podijuma, ne krijući ni iznenađenje ni oduševljenje. Za sam kraj, deveruše su ga dovele do Petre i uključile pravo u završnicu koreografije. Sudeći po njegovoj reakciji, iznenađenje je uspelo — a Petra i njene prijateljice priredile su mu jedan od onih trenutaka sa venčanja koji će sigurno dugo pamtiti.

Ali veče je čuvalo još jedno iznenađenje. Tačno u ponoć uloge su se zamenile i na Gorana je došao red da iznenadi Petru. Sa prvim minutima novog dana počeo je i njen rođendan, pa je svadbeno slavlje dobilo još jedan lep povod.

Okružena svetlošću sveća, Petra je zatvorila oči, zamislila želju i ugasila svećice. Šta je poželela, ostalo je samo njeno, ali teško je zamisliti lepši trenutak za rođendansku želju — tek venčana, pored čoveka kog voli i okružena porodicom i prijateljima.

Nakon rođendanskog iznenađenja, na scenu se vratila Aleksandra Mladenović i slavlje je ponovo nastavilo punim ritmom. Ređali su se njeni hitovi, podijum je ponovo bio pun, a deo te atmosfere ostao je zabeležen i na fotografijama koje slede u galeriji.

Negde tada došao je trenutak da se i mi polako pozdravimo sa Petrom i Goranom i prepustimo ih njihovim gostima. Iza nas je ostao jedan dug dan, od jutarnjih priprema i venčanja u crkvi do rođendanskih svećica u ponoć, a pred njima tek prva noć njihovog zajedničkog života.

Dragim Petri i Goranu želimo od srca mnogo ljubavi, zdravlja, radosti i Božjeg blagoslova kroz sve godine koje su pred njima. Hvala im na poverenju i na tome što smo bili deo jednog tako važnog dana u njihovom životu.